Prvi konsultativni sastanak vodećih aktera
Pet 29.06.2018 • Projektni tim

Jačanje nacionalnih kapaciteta i međusektorskih sinergija za bezbedno upravljanje kontaminiranim lokalitetima i opasnim supstancijama, u cilju sprečavanja negativnog uticaja na zdravlje i životnu sredinu Projekat Br.: QSPTF/13/13/GOV/19

Prvi konsultativni sastanak vodećih aktera

29. Jun , 2018

Venue: Institute of Public Health of Serbia „Dr Milan Jovanović Batut”

9.30-10.00 Registration

10.00-10.30 Welcome and description of the objective and expected goals of the day
Marco Martuzzi, WHO Bonn Office „Linking Ostrava Declaration and WHO activities to the issue of ICSs“
Ivano Iavarone, National Institute of Health, ISS, Italy; Director of the WHO Collaborating Centre for environmental health in contaminated sites “Introducing COST IS1408 Action together with the Consensus Statement of the COST Action participating experts“

10.30-10:45 Branislava Matić Savićević, M.D.,MSc, Head of Environmental Health and School Hygiene Department, IPHS, Team coordinator The QSP Project on ICSs in Serbia: Objectives and goals

10:45-11:00 Questions and Answers

11.00-11.15 Dragana Vidojević, PhD, Serbian Agency for Environment Protection (SEPA) „Overview of SEPA activities in managing contaminated sites“

11.15-11.30 Sonja Roglić, MEP, Head of Department for Chemicals, SAICM National Focal Point – title to be defined

11.30-12.00 Coffee break

12.00-12.15 NGO „Mladi istraživači’’ – Presenting their view on the subject of industrial contamination in Bor

12.15-12.30 Ljiljana Lekić, Bor Municipailty, Office for Environment Protection - Scope of environmental monitoring in Bor

12.30-12.45 RTB Bor – Environmetal protection measures undertaken in RTB Bor –representative to be defined

12.45-13.00 Dr Snežana Živković Perišić, IPHS,Department for NCDs, Cancer Register, epidemiologist- ’’Assesment of Population Health Risk in Bor’’

13.00-13.30 Discussion and conclusions

13.30-14.30 Lunch

 

Zapisnik sa prvog konsultativnog sastanka učesnika projekta „Jačanje nacionalnih kapaciteta i intersektorskih sinergija u oblasti bezbednog upravljanja kontaminiranim lokalitetima i opasnim hemikalijama u cilju prevencije štetnog uticaja na zdravlje ljudi i životnu sredinu u Republici Srbiji“, održanog 29.06.2018. u Institutu za javno zdravlje Srbije „Dr Milan Jovanović Batut“ sa početkom u 10.00 časova

Sastanku su prisustvovali, kao predavači i aktivni učesnici u diskusiji, akteri projekta:

  1. Dr Marco Martuzzi, Kancelarija SZO u Bonu
  2. Dr Ivano Iavarone, Nacionalni institut zdravlja, ISS, Italija; direktor Centra za saradnju SZO za zdravlje povezano sa životnom sredinom u kontaminiranim lokalitetima
  3. Dr Branislava Matić Savićević, Institut za javno zdravlje Srbije „Dr Milan Jovanović Batut“, načelnik odseka za zdravlje povezano sa životnom sredinom i školsku higijenu
  4. Dr Dragana Vidojević, Agencija za zaštitu životne sredine Srbije (SEPA), šef odseka za indikatore i izveštavanje
  5. Ivan Đuričković, Ministarstvo za zaštitu životne sredine, odeljenje za hemikalije
  6. Dragan Ranđelović, NVO „Mladi istraživači“, ogranak Bor
  7. Ljiljana Lekić, Opština Bor, Kancelarija za zaštitu životne sredine
  8. Saša Perišić, RTB Bor, pom. gen.dir. za ekologiju
  9. Prof. Snežana Šerbula, Univerzitet u Beogradu, Tehnički fakultet u Boru
  10. Dr Snežana Živković Perišić, Institut za javno zdravlje Srbije „Dr Milan Jovanović Batut“, Registar za rak

Sastanku su takođe prisustvovali dr Verica Jovanović, direktor Instituta za javno zdravlje „Dr Milan Jovanović Batut“ (u daljem tekstu: Institut), Žofija Pustai, direktorka regionalne kancelarije SZO u Srbiji i dr Ljiljana Jovanović, predstavnik Ministarstva zdravlja, nacionalni korespondent Ministarstva zdravlja za životnu sredinu i zdravlje pri SZO.

One su, zajedno sa dr Matić Savićević, otvorile sastanak, ukazujući na njegove osnovne ciljeve, kao i cilj samog projekta.

Dr Matić Savićević pozdravila je prisutne ispred Instituta i ispred učesnika projekta i naglasila potrebu ostvarivanja sinergije između sektora za zdravlje i sektora za životnu sredinu.

Dr V. Jovanović zahvalila se prisutnim kolegama i pozdravila ispred Instituta sve aktere koji će sarađivati na definisanju i primeni metodologije povezanosti faktora životne sredine sa zdravljem građana i na proceni njihovog uticaja na organe i sisteme organa. Istakla je da će ova povezanost biti testirana do kraja ove godine, uz korišćenje značajnih postojećih podataka o poremećajima zdravlja, kao i rezultata istraživanja u oblasti životne sredine sprovedenih u okviru UNEP-a, a uz podršku SZO i uz učešće naših eminentnih stručnjaka iz ove oblasti. Pozdravila je značajne predstavnike koji će, na primeru svojih izlaganja, ukazati na one uticaje koje će projekat moći da prati, kao i na mogućnost zaštite koju relevantne kompanije sprovode u svom radu, pored svojih redovnih aktivnosti u industriji. Naglasila je da je cilj današnjeg sastanka da se razmotre ključne potrebe koje nameće jedno odgovorno poslovanje u oblasti indrustrijskih delovanja.

Dr Pustai podsetila je da je 25.06.2018.godine održan sastanak na visokom nivou, na kom su predstavnici oba resorna ministarstva, ključni partneri i organizacije razmatrali mogućnost zajedničkih programa, a pre svega istakla značaj sinergije različitih sektora u izradi Nacionalnog plana za životnu sredinu i zdravlje, u skladu sa usaglašenim stavovima iz Ostrava Deklaracije (2017). Naglasila je da je problematika kontaminiranih lokaliteta izazov ne samo u Srbiji, nego i u većini evropskih zemalja i da prouzrokuje veliku zabrinutost zbog ozbiljnih zdravstvenih problema. Izrazila je mišljenje da ovaj projekat može biti značajan za formiranje nacionalnog okvira upravljanja kontaminiranim lokalitetima i da predstavlja dobru priliku za još jaču saradnju među sektorima.

Dr Lj. Jovanović izrazila je veliko zadovoljstvo zbog ovonedeljnih sastanaka koji pokazuju veliku svesnost i podršku oba ministarstva da se u Srbiji odlučno krene ka formiranju nacionalnog portfolija aktivnosti predviđenih Ostravskom deklaracijom. Navela je da postoji izloženost cele populacije u oblasti kontaminiranih lokaliteta, počevši još od prenatalnog perioda, uz značajan uticaj na imunski sistem i mogućnost prenošenja na naredne generacije. Izrazila je nadu da će projekat pokazati mesto Srbije šire u Evropskom regionu SZO, gde postoji procena da 30% zemalja članica nema dobru regulativu u ovoj oblasti. Ukazala je na mogućnost da se ovaj pilot projekat primeni na druga područja i naglasila značaj zajedničkog, kako horizontalnog, tako i vertikalnog delovanja u postizanju rezultata.

Dnevni red sastanka obuhvatio je sledeća predavanja:

  1. Povezivanje Deklaracije iz Ostrave i aktivnosti SZO sa problematikom kontaminiranih lokaliteta
  2. Predstavljanje COST IS1408 akcije zajedno sa učestvovanjem eksperata Konsenzusne izjave COST akcije
  3. Projekat na kontaminiranim lokalitetima u Srbiji: činjenice i ciljevi
  4. Pregled aktivnosti SEPA u upravljanju kontaminiranim lokalitetima
  5. Osvrt na legislativu upravljanja životnom sredinom i institucionalni okvir u Srbiji; Prezentacija UNEP/UNDP projekta „Sinergija između Bazelske, Roterdamske, Stokholmske i Minimata konvencije u Srbiji“
  6. Stav o industrijskoj kontaminaciji Bora NVO „Mladi istraživači“
  7. Obim monitoringa životne sredine u Boru
  8. Mere zaštite životne sredine preduzete u RTB „Bor“
  9. Uticaj produkcije bakra u Boru na životnu sredinu
  10. Procena zdravstvenog rizika populacije u Boru

Dr Martuzzi je u toku svog izlaganja istakao da postoji nekoliko stotina hiljada kontaminiranih lokaliteta, o kojima postoje mnogi primeri i studije slučaja, ali koji nisu sistematično opservirani i njihov celokupan uticaj na zdravlje nije poznat. Podsetio je da se Evropski sektor za životnu sredinu i zdravlje SZO sastoji od 53 države članice i da tokom svog višegodišnjeg rada uspešno sarađuje sa internacionalnim, nevladinim organizacijama i Ujedinjenim Nacijama. Jednom u periodu od 5 ili 6 godina održava se Ministarska konferencija za životnu sredinu i zdravlje. Poslednja Ministarska konferencija, održana u Ostravi, Češkoj, juna 2017.godine. Kao i na svakoj prethodnoj Konferenciji, i u Ostravi je usvojena Deklaracija iz Ostrave, zakonski neobavezujući dokument o prioritetima koji se odnose na: poboljšanje kvaliteta vazduha, vodu i sanitaciju, opasne hemikalije, klimatske promene, otpad i kontaminirana područja, zdravije gradove i regione, a sve u skladu sa indikatorima Ciljeva održivog razvoja za period 2015-2030 (Sustainable Development Goals 2015-2030). Dodao je da su se pojedini prioriteti nalazili i u prethodnim deklaracijama, ali da su otpad i kontaminirani lokaliteti po prvi put uključeni u prioritete u tek počev od ove deklaracije. Podvukao je krajnji cilj ovog projekta, a to je jačanje nacionalnog odgovora na kontamirana područja, pri čemu se podrazumeva legislativa, metodologija, tehnički kapaciteti (radionice za podučavanje), kao i međusobni dijalog, poput ovog danas. Naglasio je da je postojeću metodologiju nephodno promovisati i uskladiti. Takođe je naveo da procena uticaja kontaminacije na zdravlje u Boru može biti dobar model za ostale države članice.

Dr Iovarone naveo je da slične situacije sa kontaminiranim lokalitetima i zdravljem postoje svuda u svetu i da, sa međunarodnog stanovišta, kontaminirana područja predstavljaju izraz razvojnog modela retko posvećenog održivosti životne sredine. Ipak, kako je u nastavku naveo, postoji značajan napredak u smanjenju industrijske emisije u evropskoj regiji u poslednjoj deceniji. Dodao je da, iako postoje studije kao vid dokaza, nedostaje kvantifikacija problema usled fragmentacije i zato što različite studije imaju različitu tačku posmatranja. U daljem izlaganju naveo je da je karakterisanje uticaja kontaminacije kompleksan zadatak koji zahteva saradnju različitih eksperata, zato što postoje različiti izvori kontaminacije (u Srbiji prevashodno rudarstvo i topljenje ruda), heterogeni hazardi, hemijske mešavine, bliskost urbanih zona, poteškoće u kvantifikovanju izloženosti populacije, mnogostruka etiologija većine bolesti, aspekat pravičnosti u oblasti životne sredine, zdravstvene i socijalne nejednakosti (posebno osetljive populacije su deca, trudnice, radnici, osobe sa lošim socio-ekonomskim statusom). Baveći se ovom problematikom, 2015.godine započeta je COST IS 1408 Action o industrijski kontaminiranim lokalitetima i zdravstvenim mrežama (Industrially Contaminated Sites and Health Networks), koja predstavlja najduži evropski okvir, a čiji je glavni cilj da ustanovi evropsku mrežu stručnjaka iz oba sektora, kao i da razvije zajednički pristup istraživanju heterogenih aspekata kontaminiranih lokaliteta i zdravlja. U ovoj akciji učestvuje skoro 150 učesnika iz 33 zemlje, među kojima Srbija ima ulogu jednog od vodećih učesnika. Glavna težnja ove akcije jeste da se upravljanje kontaminiranim lokalitetima u odnosu na zdravlje shvati kao prioritet, kao što je i definisano u Ostravskoj deklaraciji, kao i da svaka zemlja učesnica razvije nacionalnu agendu o obavezama koje se moraju dosegnuti i izvršiti u narednim godinama. Na poslednjem sastanku učesnika ove akcije postignuta je Konsenzusna izjava, kratka lista kontaminiranih lokaliteta i uticaja na zdravlje, kako bi se razvio nacionalni portfolio. Glavni cilj ove akcije jeste promocija zajedničkog pristupa, što se može postići studijama za procenu dostupnosti podataka, ocenom praznina u informisanosti, određivanjem prioriteta na listi zagađenih area u svim zemljama učesnicama, na kojoj se nalazi i Bor. Nadalje, ovo je moguće postići pomoću SENTIERI pristupa, koji predstavlja pristup prvog nivoa primenjen u Italiji. On predstavlja nacionalni epidemiološki sistem nadzora u kontaminiranim lokalitetima baziran na standardizovanim metodama i pouzdanim zdravstvenim informacionim sistemima. Ovim metodom procenjuje se zdravstveni profil ljudi u kontaminiranim područjima pomoću određenih zdravstvenih indikatora koji su trenutno dostupni podaci. Ovaj pristup, prema njegovim tvrdnjama, mogao bi biti usvojen za razvoj epidemioloških programa nadzora u drugim zemljama. Srbija je prijemčiva zemlja za ovaj pristup, budući da poseduje pouzdan sistem informacija, kao što je Registar raka i informacije Statističke zavoda Republike Srbije. Potcrtao je da, kako bi se održao razvoj nacionalnih portfolija akcija, mreža mora da održi ulogu u promovisanju zajedničkog rada i u premošćavanju praznina u komunikaciji između istraživača, stručnjaka, krojilaca politike i društva-ljudi koji rade i žive u kontaminiranim područjima.

Dr Matić Savićević u toku svog izlaganja naglasila je značaj ostvarivanja realne sinergije između dva sektora kada je reč o kontaminiranim lokalitetima u Srbiji. Navela je da ovaj projekat može poslužiti kao potka za razvijanje nacionalnog okvira za valjano upravljanje kontaminiranim lokalitetima, u cilju eliminacije, sprečavanja ili minimiziranja rizika po zdravlje ljudi i životnu sredinu. Istakla je da se to može postići kroz multisektorski pristup i uključivanje bitnih i zainteresovanih strana, sa akcentom na lokalne institucije. Dodala je da je razlog izbora upravo ovog lokaliteta veliki broj već postojećih relevantnih podataka i stručnih radova. Kao ključne ciljeve navela je početak tj. nastavak kontinuirane saradnje između resornih ministarstava, kontinuiranu i pravovremenu razmenu podataka značajnih za tematiku, mogućnost sagledavanja nedostataka, mogućnost sprečavanja nastanka novih kontaminiranih lokaliteta, i to organizovanom aktivnošću pogotovo na lokalnom nivou, kao i definisanje prioriteta i metodologije na nacionalnom nivou. Primetila je da bi se ovakvim delovanjem podstaklo razmišljanje o novim podzakonskim aktima o zajedničkom upravljanju kontaminiranim područjima sa aspekta zaštite zdravlja i životne sredine. Podsetila je na činjenicu da se od 2010. godine upravljanje hemikalijama obavlja preko Ministarstva za zaštitu životne sredine i ukazala na potrebu da se globalno zdravstvo uključi u upravljanje hemikalijama. Takođe je istakla neophodnost razmene ključnih stečenih iskustava sa drugim zemljama i mogućnost da Srbija bude primer za zemlje u regionu. Kao ključne stavke iznela je nephodnost rada na novoj legislativi koja olakšava gorepomenute aktivnosti, definisanje budžetske linije za iste, kao i potrebu za preciznim definisanjem institucionalnog okvira.

Dr Vidojević se u svojoj prezentaciji osvrnula na osnovne nadležnosti SEPA-e u ovoj oblasti: sprovođenje monitoringa kvaliteta vazduha i voda, razvoj informacionog sistema zaštite životne sredine, vođenje Nacionalnog registra izvora zagađivanja, upravljanje Nacionalnom laboratorijom, godišnje izveštavanje o stanju životne sredine. Navela je da se aktivnošću SEPA-e sve informacije sakupljaju, obrađuju i dalje distribuiraju Evropskoj agenciji za životnu sredinu u vidu indikatora koji nosi naziv „progres u upravljanju kontaminiranim lokacijama na prostoru Republike Srbije“. SEPA sprovodi monitoring kvaliteta vazduha na 3 stanice u Boru, uključujući i merenje dnevne koncentracije sumpor-dioksida, čije su granične vrednosti bile više puta prekoračene (na stanici Gradski Park u 2012. godini 144 dana sa prekoračenim srednjim dnevnim koncentracijama SO2, a u 2017. godini 21 dan sa prekoračenjima). Monitoring površinskih voda u Boru i okolini vrši se na 8 mernih mesta, na 6 vodotokova, u periodu 2005- 2016. godine (Od 2006. do 2012. postoje podaci za sva merna mesta). Kvalitet površinskih voda na svim mestima bio je “veoma dobar” osim na mernom mestu Rgotina, Borska reka, gde je “loš”. To dalje uslovljava da je kvalitet Timoka na mernom mestu Čokonja snižen na “dobar”. Ako se vrednost ovog indeksa smanji za 5 indeksnih bodova, to znači da je kvalitet vode bio značajno pogoršan. Prioritetne supstance i prioritetne hazardne supstance merene u Borskoj reci zabeležile su prekoračenje iznad graničnih vrednosti za kadmijum, olovo i rastvoreni nikl. Rastvoreni bakar i mangan u Borskoj reci imale su prekoračene vrednosti. U nastavku je navela da zemljište, kao ograničen i neobnovljiv prirodni resurs, treba pratiti i neophodno je da se, preko Zakona o zaštiti zemljišta (nove zakonske regulative iz 2015. godine) u narednom periodu donesu i podzakonska akta koja bi obuhvatila i upravljanje kontaminiranim lokacijama. Zakonski je regulisano vođenje Katastra kontaminiranih lokacija od strane SEPA-e, a u postupku je izrada podzakonske regulative koja bliže određuje način vođenja istog. Prikupljanje podataka započeto je 2005. godine, a obuhvatalo je podatke o odlagalištima otpada, lokacije privrednih subjekata i operatera, lokacije udesa i industrijske lokacije. U katastar ulaze: opšti podaci (geološki, hidrološki, pedološki, klimatske karakteristike), zatim podaci o aktivnostima koje dovode do zagađenja, o vrsti zagađujućih materija i status kontaminiranog lokaliteta, čija je metodologija identifikacije regulisana podzakonskim aktom. Kriterijumi o ocenjivanju kvaliteta zemljišta dati su u uredbi iz 2010. godine, gde granične vrednosti govore o potpuno dostignutom održivom kvalitetu zemljišta, a remedijacione su one vrednosti pri kojima su osnovne funkcije zemljišta ugrožene i koje zahtevaju remedijacione i sanitacione mere. Prema podacima iz Katastra, u Srbiji postoji 709 identifikovanih lokaliteta, od kojih je 478 potencijalno kontaminirano, 103 kontaminirano, 76 detaljno istraženo, a 52 prošlo kroz proces sanacije. Godišnji nacionalni troškovi za upravljanje kontaminiranim lokalitetima nisu na zavidnom nivou. Dr Vidojević napravila je kratak osvrt na UN environment/GEF projekat: Unapređenje međusektorskog upravljanja zemljištem kroz smanjenje pritisaka na zemljište i planiranje korišćenja zemljišta, započet 2015. godine, a tokom koga su izvršena istraživanja 37 industrijskih lokaliteta, a 2017. godine takođe i uzorkovanje na 32 potencijalno kontaminirana lokaliteta, među kojima je i Bor. Sam rezultat ispitivanja je, zapravo, lista kontaminiranih lokacija koja je predložena za sanaciju i remedijaciju ili za detaljna istraživanja. Tokom uzorkovanja zemljišta u Boru 2012. nađena su prekoračenja graničnih i remedijacionih vrednosti za bakar, nikl, arsen, a 2017. prekoračenja remedijacionih vrednosti za arsen i bakar na 4 lokaliteta. U zaključku, dr Vidojević iznela je sledeća zapažanja: Republika Srbija nema posebnu strategiju za upravljanje kontaminiranim lokalitetima; od 709 lokacija, 478 je potrebno dodatno istražiti; postoji potreba za procenu rizika na više kontaminiranih lokaliteta, a Bor predstavlja prvu, pilot lokaciju.

Gospodin Đuričković predstavio je strateški, zakonski i institucionalni okvir upravljanja u životnoj sredini. Krovni strateški dokument je Nacionalna strategija održivog razvoja Republike Srbije, potom Nacionalni program zaštite životne sredine, Strategija upravljanja otpadom za period 2010-2019., Nacionalni implementacioni plan za sprovođenje Stokholmske konvencije 2009., Strategija razvoja energetike Republike Srbije do 2025. sa projekcijama do 2030., Nacionalna strategija za pristupanje Srbije EU, Nacionalna strategija za aproksimaciju u oblasti životne sredine, Nacionalni program za usvajanje pravnih tekovina EU, Post-skrining dokument za pregovaračko poglavlje 27 (akcioni plan procesa pregovaranja, na osnovu koga Evropska komisija omogućava otvaranje poglavlja 27). Takođe, izrađen je Nacionalni profil upravljanja hemikalijama. Definisao je zakonski okvir za upravljanje u životnoj sredini, koji pre svega podrazumeva ratifikovane međunarodne ugovore (preko 20 konvencija i protokola koji se odnose na upravljanje hemikalijama, otpadom, na prevenciju zagađenja, smanjenje izloženosti opasnim hemikalijama na radnom mestu), a krovni nacionalni zakon u ovoj oblasti svakako je Zakon o zaštiti životne sredine. Njime se reguliše upravljanje prirodnim resursima, mere i uslovi zaštite životne sredine, praćenje stanja životne sredine, informisanje i učešće javnosti, ekonomski instrumenti, odgovornost za zagađenje životne sredine, kao i nadzor i kaznene odredbe, osnovne procedure za utvrđivanje statusa ugrožene životne sredine, mere sanacije i remedijacije. Pored ovog krovnog zakona, usvojen je i set sistemskih zakona i niz od više desetina podzakonskih akata. Kada je u pitanju institucionalni okvir, gospodin Đuričković naglasio je da unutar Ministarstva zaštite životne sredine postoji 7 sektora, kao i organ uprave (Agencija za zaštitu životne sredine). U okviru Sektora za finansijsko upravljanje i kontrolu nalazi se i Jedinica budžetskog zelenog fonda; unutar Sektora za upravljanje životnom sredinom nalazi se Odeljenje za hemikalije; Organizaciona jedinica zadužena za zaštitu zemljišta nalazi se unutar Sektora za zaštitu prirode i klimatske promene; Jedinica za upravljanje projektima iz zaštite životne sredine nalazi se u okviru Sektora za projekte i strateško planiranje; Jedinica za upravljanje otpadom i vodama nalazi se u okviru Sektora za upravljanje otpadom i otpadnim vodama; u okviru Sektora za nadzor i predostrožnost u životnoj sredini nalazi se Inspekcija za zaštitu životne sredine; kao izolovan postoji i Sektor za evropske integracije i saradnju. Kada je reč o UNEP/UNDP projektu jačanja sinergije između Bazelske, Roterdamske, Stokholmske i Minimata konvencije u Republici Srbiji, gospodin Đuričković podvukao je razvoj sinergije između ovih sporazuma iz oblasti upravljanja hemikalijama i otpadom, podizanje svesti, izgradnju kapaciteta, izveštavanje, upravljanje podacima. U okviru ovog projekta planirano je da se realizuju aktivnosti na daljem razvoju političkog okvira za sinergiju i konvencije na nacionalnom nivou, razvoj i ažuriranje strateških dokumenata, uspostavljanje nacionalnog informacionog sistema za prikupljanje svih podataka.

Predstavnik nevladine organizacije “Mladi istraživači” istakao je spremnost na saradnju, oslanjajući se na četrdesetogodišnje iskustvo. Naglasio je da problemi životne sredine moraju da se posmatraju sa šireg aspekta, kao i da je potreban rad ne samo na nacionalnom, već i na lokalnom nivou. U tom svetlu predložio je da se u sam naziv projekta, pored jačanja nacionalnih, doda i jačanje lokalnih kapaciteta. Ispred organizacije, ponudio je edukaciju i informisanje građana o rezultatima projekta u okviru programa Ekološki dani Bora, u okviru koga se svake godine razmatra 30 različitih ekoloških tema, a među kojima je i zdravlje. Napomenuo je aktivnosti organizacije u vidu razvoja sistema javnih rasprava, zagovaranja za prilagođavanje nacionalnih i lokalnih dokumenata evropskim standardima, aktivnosti u izradi i reviziji ekološkog plana. Naglasio je značaj rudničkog otpada i uspostavljanja veze između Agencije za životnu sredinu i Ministarstva energetike po tom pitanju. Skrenuo je pažnju na značaj rešavanja istorijskih zagađenja i bolju kontrolu kod otvaranja novih rudnika u smislu sprečavanja stvaranja novih istorijskih zagađenja, pri čemu od pomoći mogu biti prostorni planovi rudničkih oblasti, projekti novih rudnika, studije uticaja.

Gospođa Lekić podsetila je na istorijsku i geografsku pozadinu industrijske zone na teritoriji Bora i ukazala na neminovno enorman uticaj na zdravlje. Prema njenim rečima, lokalna samouprava na osnovu zakonskih obaveza i svojih ličnih potreba sprovela je monitoring kvaliteta vazduha u okviru lokalne mreže mernih mesta, koja je komplementarna državnoj. U okviru ove mreže, na 2 merna mesta vrši se praćenje sumpor-dioksida 365 dana godišnje, a na jednom mernom mestu, na osnovu sugestije iz ministarstva, prati se koncentracija PM10 i sadržaj ovih čestica na teške metale (olovo, kadmijum, nikl i arsen). Na 3 merna mesta prati se koncentracija ukupnih taložnih materija i sadržaj gorepomenutih metala u njima. Ovaj program obavljaju akreditovane laboratorije instituta, mesečni izveštaji su javno dostupni na sajtu Opštine Bor, a dostavljaju se Agenciji za zaštitu životne sredine i resornom ministarstvu. Dodala je da se vrši i kontrola kvaliteta voda za vodosnabdevanje na 30 mernih mesta 4 puta godišnje, i to onih koje nisu obuhvaćene nacionalnom mrežom, pri čemu je najčešći problem prisustvo bakterija fekalnog porekla. Istakla je da problem otpadnih komunalnih voda i dalje nije rešen, kao i da postoji potreba i obaveza praćenja kvaliteta zemljišta. Program za praćenje kvaliteta zemljišta za 2018. godinu razvijen je od strane Kancelarije za zaštitu životne sredine Opštine Bor i trenutno je u procesu dobijanja saglasnosti u ministarstvu, iako ne postoje podzakonska akta koja bliže definišu način na koji se isti izveštava i prati. Iznela je uverenost da će podaci o kvalitetu zemljišta biti dostupni do kraja ovog projekta, pri čemu su spisak mernih mesta lokacije direktno izložene uticaju industrijskog zagađenja, kao i one za koje se pretpostavlja da su van uticaja. Navela je da je raspoloživ veliki broj strateških dokumenata, studija sa mnogo podataka koji se mogu iskoristiti za projekat i izrazila spremnost za saradnju.

Gospodin Saša Perišić u svom izlaganju naglasio je spremnost RTB “Bor” na svaki oblik saradnje i aktivnosti koje jačaju kapacitet, koje poboljšavaju kontrolu zagađenja životne sredine i kontrolu uticaja na zdravlje građana. Naveo je da je uticaj rudarsko-topioničkog kompleksa nesumnjivo znatan i dovodi do otpuštanja raznih štetnih komponenti u životnu sredinu, ali istovremeno izrazio rešenost za popravljanje trenutne situacije. Naveo je pređašnje aktivnosti u ovom smeru, u smislu nabavljanja 2 stanice koje se nalaze u okviru državne mreže kontrole vazduha, a u daljem planu je nabavka još jedne. U zaključku je grafički prikazao smanjenje prosečnog sadržaja sumpor-dioksida u vazduhu ispod graničnih vrednosti u prethodne dve godine, kao znak napretka u odnosu na 2012. godinu, uprkos tome što je proizvodnja u ovoj delatnosti u porastu.

Prof. dr Snežana Šerbula uputila je prisutne u pojedinosti pirometalurške proizvodnje bakra, prilikom koje se kao prateći mineral oslabađa opasna supstanca arsenopirit. Takođe je napomenula da se prašina iz jalovišta, sitna poput pudera, sa lakoćom širi pod uticajem vetra minimalne snage i podvukla je značaj fitostabilizacije terena u sprečavanju ovog efekta. Kao glavne izvore kontaminacije nabrojala je: rudarske aktivnosti, rudarski otpad, otpadne rudničke vode, odlagališta minerala, odlagališta jalovišta, topljenje rude bakra (najzastupljenija je sulfidna ruda, koja prilikom egzotermnog procesa oslobađa veliku količinu sumpor-dioksida). PM čestice sadrže sve teške metale i, iako postoje tehnologije otprašivanja, najopasnije, najmanje čestice dospevaju direktno u pluća. U daljem izlaganju, istakla je da proizvodnju anodnog bakra sledstveno prati podatak o količini arsena, koji je u periodu 2010-2017. prekoračivao granične vrednosti u vazduhu na 5 mernih mesta. Kritičnost problematike slikovito je prikazala primerom belog dima koji se širi u pravcu dominatnih vetrova pri vedrom vremenu, uprkos smanjenju koncentracije sumpor-dioksida. Pored arsena, u česticama je prisutno i olovo i kadmijum. Budući da su prema SZO kriterijumi za granične vrednosti 2010. godine sniženi, njihova koncentracija nalazi se iznad dozvoljenih vrednosti, što se odnosi i na PM10. Podvukla je uticaj rudarske industrije na biljni materijal, u kome su zabeležene povišene koncentracije bakra, arsena i kadmijuma.

Dr Živković Perišić prezentovala je i u ime dr Dragana Miljuša, koji nije prisustvovao sastanku. U toku izlaganja napravila je osvrt na istoriju Registra za rak i način njegovog vođenja. Podaci o obolevanju se publikuju svake godine, uz korišćenje aktuelnih klasifikacija bolesti. Mortalitetna i demografska statistika je raspoloživa i predstavlja domen delatnosti Statističkog zavoda Republike Srbije. Prema metodologiji SENTIERI, u okviru projekta planirano je korišćenje epidemioloških indikatora obolevanja, umiranja i populacionih indikatora. Centar istraživanja je opština Bor. Blizina Rumunije, Bugarske i ostalih opština, slične prema starosnoj strukturi. Prednosti opštine Bor, kao centra ovog istraživanja su sledeće: dostupni podaci za sedamnaestogodišnji period, tridesetsedmogodišnji period za praćenje mortaliteta i obolevanja populacije, primenljiva SENTIERI metodologija do nivoa opštine, uključujući obolevanja. Skrenula je pažnju i na postojeće nedostatke: još uvek nije gotovo određivanje pokazatelja obolevanja, bar ne za 2016., nepoznata su mesta direktne kontaminacije, populacija za naselja određuje se na osnovu cenzusa, iz 2002. i 2011. godine), još uvek aktuelan problem u metodološkim znacima u kreiranju studije koja će objasniti zdravstvene efekte bar na nivou opštine Bor. U međuvremenu, dobijena je saglasnost o listi mortalitetnih podataka koje će se skupiti za jedan duži period, jer je onda mnogo jači kauzalitet između obolevanja tj.umiranja i životne sredine. Izabrano je 35 lokalizacija raka koji se direktno povezuju sa faktorima životne sredine. Fokus ove studije biće prevashodno maligni tumori. U okviru ove studije, kao referentna populacija neće biti korišćena populacija centralne Srbije, već Bor kao opština. Podaci trenutno ukazuju na porast rizika tumora svih lokalizacija osim raka kože kod muškaraca. Porast je prisutan i kod žena za tumore drugih lokalizacija. Rizik u celom borskom regionu je povišen kod muškaraca za sve lokalizacije ,a kod žena za pojedine. Kada se vrši analiza same opštine Bor primenom iste metodologije, i kod muškaraca i kod žena zapažen je povećan rizik obolevanja od svih lokalizacija tumora. Postignut je dogovor da se proširi lista praćenja, pri čemu će se pratiti 35 lokalizacija malignih tumora (od 2001. do 2015.) da bi se formirala kohorta od 16 uzrasno- specifičnih grupa u intervalima od 5 godina. Pratiće se mortalitet u 35 godina, da bi se formiralo 7 kohorta koje odgovaraju uzrasno-specifičnim stopama. Navela je da će se ispitivati veza ne samo sa faktorima životne okoline, već i stilovima ponašanja. Zaključila je izlaganje tvrdnjom da, kada postoje podaci za rak u vidu registra, kojima je dostupnost laka, a analiza uspešna ako se koristi jedinstvena metodologija, nesumnjivo je moguće dobiti odgovarajuće rezultate, pri čemu inicijalna analiza već govori u prilog kauzaliteta u smislu povećane učestalosti svih maligniteta kod muškaraca i žena u opštini Bor.

 

Diskusija

Gospođa Grujić, geohemičar, istakla je da javnost nema dovoljno informacija o vrsti i stepenu u kome činilac životne sredine može uticati negativno na zdravlje i nastanak najtežih bolesti. Napravila je osvrt na prezentaciju dr Vidojević i pozdravila pomak u dostupnosti podacima o različitim činiocima zagađenja poput kontaminacije zemljišta i vode, ali je naglasila da se prilikom ocene kontaminiranosti zemljišta mora uzeti u obzir tzv. geohemijski faktor, tj. zagađenje određenim elementima koji potiču od matične stene i da je u tom smislu potrebno poboljšati bazu podataka za celu Srbiju. Navela je primer Vojvodine, čije područje je zagađeno arsenom usled geohemijske anomalije. Takođe je ukazala da povećan sadržaj bakra i arsena u biljnom materijalu u Boru, koji je opisala prof. dr Šerbula u svom izlaganju, nije posledica antropogenog uticaja, već prirodno povećane koncentracije ovih elemenata jer potiču od matične stene. Podvukla je neophodnost posebnog razmatranja ove tematike sa geohemijskog aspekta. Takođe je uputila pitanje o postojanju naučnog dokaza za povezanost nekog činioca životne sredine sa tumorom i način na koji se može kvantifikovati uticaj takvog činioca u nastanku bolesti multiple etiologije.

Dr Matić objasnila je da za određene teške metale postoji dokumentovana literatura da na mestima kontakta sa sluznicama, usled dugotrajnog svakodnevnog izlaganja niskog intenziteta, dolazi do proliferacije malignih ćelija.

Dr Perišić Živković odgovorila je da postoji Međunarodna agencija za istraživanje raka koja objavljuje sve kancerogene, kako sa mikrobiološkog aspekta, tako i one iz životne sredine, pa se tako npr. H.pylori smatra kancerogenom, kao i teški metali i dioksini. U svrhu otkrivanja povezanosti sprovode se epidemiološke studije gde se istražuje kauzalnost. Pomoću SENTIERI metodologije precizno je utvrđeno da su tumori 35 različitih lokalizacija direktno povezani sa faktorima životne sredine. Na nivou borskog okruga postoji laki porast u riziku od obolevanja od svih tumora kod muškaraca, ali prisutan je evidentan porast u samoj opštini. To daje podstrek da se krene u istraživanje. Navela je da će se pratiti se da li postoji povećani rizik umiranja od određenih lokalizacija, da je tačno je utvrđeno šta će se pratiti i meriti što se tiče životne sredine, tj. koji su faktori vezani za koji tumor, što je jasno definisano od strane Međunarodne agencije za istraživanje raka. Takođe je ukazala na mogućnost uklanjanja tzv. confounding faktora, koji otežava realno sagledavanje uzroka.

Dr Šerbula u odgovoru na konstataciju gospođe Grujić navela je da se SZO bavi ispitivanjem elemenata i supstanci koji najviše utiču na ljudsko zdravlje i na životnu sredinu uopšte i da sve agencije za zaštitu životne sredine (US SEPA, EEA, SEPA) usaglašavaju granične vrednosti prema preporukama SZO, te da se u skladu sa tim snižavaju granične vrednosti za određene supstance. Kontrolna zona, kada je u pitanju Bor, predstavlja areu u kojoj nema prevelike koncentracije bakra. U Boru su limiti prekoračeni, kako za zemljište, tako i za biljni materijal i uzgajanje, što znači da je premašen prirodni fond teških metala u zemljištu. Ono što predstavlja problem, prema rečima prof. dr Šerbule, jeste odsustvo geohemijske karte za sva područja u Srbiji, ali istovremeno postoji svesnost o prirodno povišenim koncentracijama u određenim areama.

Zagorka Stević Gojkov, ispred Kancelarije za istraživanje i poboljšanje lokalnog i regionalnog razvoja-udruženja Kapilar, uputila je pitanje lokalnoj zajednici Bor o uloženim finansijskim sredstvima za zaštitu životne sredine. Drugo pitanje postavila je predstavnicima fakulteta i zaposlenih, a odnosilo se na vremenski opseg potreban da se pokrene postupak sprečavanja zagađenja, imajući u vidu da su podaci mnogobrojni. Treće pitanje gospođe Gojkov odnosilo se na mogućnost drugih oblika privređvanja osim rudnika, imajući u vidu njihovo štetno dejstvo po zdravlje ljudi.

Dr Matuci odgovorio je da su neki uticaji naučno potvrđeni, kao npr. dugotrajni efekat PM čestica, mikrobiološka kontaminacija vode i drugo. Dodao je da jedna četvrtina svih uzroka obolevanja potiče iz životne sredine. Postoje mnogi faktori, od kojih su neki nedovoljno poznati, i upravo ta mešavina predstavlja problem koji može biti rešen pomoću postojećih dokaza i određenih epidemioloških indikatora. Podvukao je glavni cilj, a to je da se utvrdi celokupno zdravstveno stanje stanovnika Bora, faktori životne sredine u ovom regionu, kako sada, tako i u prošlosti, imajući u vidu latentni period od 20-30 godina. To predstavlja veliki izazov i ne može sve biti do kraja razjašnjeno. Jedan od esencijalnih ciljeva je uspostavljanje i održavanje ovakvog otvorenog vida komunikacije, u kome svako ima udeo u ovom projektu.

Gospodin Perišić ukazao je na značaj ove privredne aktivnosti i bogatstvo u prirodnim resursima. Naglasio je da je uloženo preko 200 miliona dinara u novu topionicu, budući da stara, izgrađena pre 57 godina, više nije zadovoljavala današnje standarde. Takođe je najavio podjednaka ulaganja u revitalizaciju postrojenja. Istakao je da sanacija svih aktivnosti sprovedenih u toku poslednjih 115 godina nije moguća samostalnim radom, kao i da je potrebno vreme i finansijska sredstva da bi se postiglo odgovarajuće rešenje. Prema njegovim rečima, godišnje se izdvoji 100 miliona dinara za ulaganje u ekologiju.

Prof. dr Šerbula takođe je podvukla značaj zajedničkog rada i finansijskih ulaganja. Navela je da su postojale aktivnosti u oblasti zaštite životne sredine u okviru tehnologije na fakultetu u Boru. Osnivan je Savet za ekologiju koji se bavio ekološkim pitanjima.

Dr Iavarone pozdravio je želju RTB Bora za saradnjom i ukazao na princip plaćanja lica koji zagađuju životnu sredinu. Naglasio je da se u okviru projekta ne dovodi u pitanje uloga kontaminirajućih supstanci kao humanih kancerogena, jer su oni već klasifikovani u tom kontekstu. Cilj projekta je da se napravi poređenje stanovnika ove opštine sa ljudima koji žive u širem regionu, tj. poređenje sličnih populacija. Dodao je da nije dovoljno obezbediti dokaze i činjenice, već je neophodna i remedijacija kontaminiranih područja.

Gospodin Đuričković razjasnio je da princip održivog razvoja nikako ne podrazumeva antinulto zagađenje, već održivi razvoj predstavlja balans između razvoja koji je socioekonomski opravdan i maksimalnog minimiziranja štete efekata tih aktivnosti. Odgovorio je na pitanje gospođe Stević Gojkov da ne bi bilo moguće da se u Boru ukine rudarstvo, jer nijedna zemlja ne može da se odrekne tako moćnog prirodnog resursa. Naveo je da će Ministarstvo insistirati na tome da sva buduća ulaganja budu u skladu sa najbolje dostupnim tehnikama. Istakao je da Ministarstvo ceni otvorenost RTB-a i izrazio mišljenje o zajedničkom interesu svih prisutnih o sprovođenju projekta na najbolji način. Primetio je da ono što se bude prepoznalo kao ključni izvor izloženosti ljudi može biti snažan argument RTB-u za apliciranje za projekat za rešavanje tog faktora.

Prof. dr Šerbula podsetila je na saradnju sa ekološkim kampom Birkinfeld, koji se bavi obukom i školovanjem ljudi u oblasti zaštite životne sredine. Naglasila je da „zero“ emisija, koja npr. postoji u Čačku, u Boru jednostavno nije moguća. U Boru će se, kako je navela, otvoriti novi rudnici u toku 2023. godine od strane svetskih kompanija, što uslovljava još rudarskih aktivnosti, jalovišta, flotacijskih materijala. U tom kontekstu, potrebna je podrška celokupne zajednice.

Zdenka Miljković, sekretar Sekretarijata za zaštitu životne sredine grada Pančeva istakla je da lokalne samouprave nemaju zakonski osnov da utiču na to da li će takve vrste industrije koje su od značaja za celu zemlju moći da se realizuju na nekom prostoru ili ne. Podržala je gospodina Đuričkovića u pogledu održivog razvoja, koji iziskuje vreme i finansijska sredstva. Navela je da je situacija u Pančevu bolja, iako takođe postoji dosta problema, uključujući i zagađenje od NATO bombardovanja. Podsetila je prisutne da se u Pančevu nalazi veliki hemijski i petrohemijski kompleks, rafinerija nafte, azotara, proizvodnja veštačkih đubriva i druga prateća industrija, što Bor ne poseduje. Iznela je problematiku nultog stanja, na primeru nemogućnosti poređenja zemljišta ako postoji pojava pesticida koji su odavno zabranjeni, a imaju dugo vreme poluraspada i postavila pitanje šta će u ovom slučaju biti nulta analiza.

Pomoćnik Sekretarijata za zaštitu životne sredine grada Pančeva sugerisala je da se zdravstveni aspekt spusti na lokalni nivo i da metodologija zaživi u zavodima za javno zdravlje. Ukazala je na značaj konkretne aktivnosti.

Dr Matić Savićević objasnila je da je planirana radionica radionica u okviru koje će biti preneta metodološka iskustva kolegama iz lokalnih zavoda, a pored toga biće uvedena i faza implementacije. Istakla je da će se edukacija organizovati u onim lokalnim zavodima u čijoj jurisdikciji se nalaze lokaliteti od javnozdravstvenog značaja, a tu spada i Pančevo.

Prof. dr Aleksandar Ćorac, prof. higijene Medicinskog fakulteta u Kosovskoj Mitrovici, napravio je osvrt na izlaganja učesnika i naglasio da podaci treba da posluže kao putokaz i sredstvo za sprečavanje zdravstvenih posledica. Istakao je značaj novog modela upravljanja podacima od značaja za zdravlje i životnu sredinu koje se mogu deliti i zajednički koristiti.

ZAKLJUČAK

Dr Matić Savićević zatvorila je sastanak uz pozitivni utisak, i stav da se uz kritičnu energiju ciljevi mogu ostvariti. Najavila je organizovanu posetu Boru, istakavši dobru saradnju sa Borom, kako u prošlosti, tako i onu koja se očekuje u ovom projektu.